Napisao sam knjigu o psu i sada me grize savjest. Nakon četrdeset godina. Smatra se da sam ja sve to smislio, a to nije istina. Ovu sam knjigu zaista napisao, ali ju je smislio - pas. Moj pas. I k tome, da tako kažem, pas ljepšeg spola, ili kuja.
Dogodilo se tako da smo jedne večeri u kući bili samo ja i ona. Nešto sam tipkao na svom sada već zastarjelom pisaćem stroju, a ona je ležala pokraj mojih nogu i spavala. U početku mirno, a zatim joj se u snu počelo nešto događati. Kesila je zube, drhtala, mlatila šapama kao da bježi pred nekim ili nečim. Nije bilo dvojbe: pas sanja. Možda slično kao mi? A možda sanja da je čovjek...?
I knjiga je bila gotova.
Ludwik Jerzy Kern (u najnovijem izdanju iz 2003. godine)