"Kad čitam priče Alice Munro, dovodim se u stanje tihe refleksije i razmišljam o vlastitom životu: o odlukama koje sam donio, stvarima koje jesam ili nisam napravio, o tome kakva sam osoba, o neizbježnosti smrti. Munro je jedna od one šačice pisaca – nekih živih, ali uglavnom pokojnih – na koje mislim kad kažem da je književnost moja religija. Dok god sam uronjen u priču Alice Munro, iskazujem nekom posve izmišljenom liku isto ono svečano poštovanje i tiho, ali duboko zanimanje koje iskazujem i samom sebi u svojim najsvjetlijim trenutcima kao ljudsko biće."

Jonathan Franzen
(tekst s korica knjige)